Америка и криминал: Рекордан број масовних убистава у 2019. години

People attend a candlelight vigil at a makeshift memorial for victims of a mass shooting which left at least 22 people dead, on August 7, 2019 in El Paso, Texas
Објављено

У Америци је 2019. године забележен највећи број масовних убистава откако се води таква статистика, кажу аналитичари.

База података коју су направили новинска агенција Асошијетед Прес (АП), лист USA Today и Североисточни државни универзитет забележила је 41 инцидент и укупно 211 смртних случајева.

По дефиницији, масовна убиства су она када је четири или више особа убијено у истом инциденту, не укључујући починиоца.

Међу најсмртоноснијим у тек завршеној години су била убиства 12 особа у Вирџинија Бичу у мају и убиства 22 особе у Ел Пасу у августу.

Од 41 случаја у 2019, у 33 је било укључено ватрено оружје, рекли су истраживачи. У Калифорнији је било осам масовних убистава, што је највећи број по држави.

Ова база података прати масовна убиства у Америци од 2006. године, али истраживања која досежу до седамдесетих година 20. века нису открила годину са више оваквих случајева од ове, наводи АП. Година на другом месту по броју масовних убистава је била 2006, када их је било 38.

Иако је у 2019. био највећи број инцидената, број од 211 смртних случајева је надмашен са 224 људи који су изгубили животе у масовним убиствима 2017. Те године се догодило најбројније масовно убиство у историји Америке, када је 59 људи упуцано на фестивалу у Лас Вегасу.

Масовна убиства у Америци не доспевају на насловне стране јер се тичу породичних свађа, трговине наркотицима или насиља међу бандама и дешавају се ван јавних места, навели су истраживачи.

Број масовних убистава у Сједињеним Државама је порастао упркос томе што укупан број убистава опада, рекао је Џејмс Денсли, кримилог и професор на Метрополитен Универзитету у Минесоти.

„Као проценат свих убистава, ова масовна убиства такође чине више смртних случајева", рекао је он за АП.

Професор Денсли је рекао да верује да је пораст делимично последица „бесног и фрустрирајућег периода" у америчком друштву, али је додао да је до злочина обично долазило у таласима.

„Изгледа да је ово ера масовних пуцњава", рекао је он.

Право на поседовање ватреног оружја је утврђено другим амандманом америчког устава, али пораст масовних пуцњава није навео амерчике законодавце ка реформи закона о контроли оружја.

У августу, после смртоносних напада у Дејтону у Охају и Ел Пасоу у Тексасу, председник Доналд Трамп је рекао да ће доћи до „озбиљне дискусије" између лидера у Конгресу на тему „смислених" безбедносних провера власника оружја.

Међутим, Трамп је тихо је одустао од тог обећања, наводно након дугог телефонског разговора са Вејном Лепјером, извршним директором Националне стрељачке асоцијације - моћном лобистичком групом која се противи мерама контроле оружја.

Разговарајући са новинарима после тог телефонског позива, председник је рекао да Америка „тренутно има врло јаке безбедносне провере" и додао да су масовне пуцњаве „ментални проблем."

Mourners hold signs during a solidarity vigil in memory of victims of Las Vegas Route 91 Harvest music festival mass killing, in Newtown, Connecticut

Вође Демократа су јавно позвале на строже мере контроле оружја.

Почетком овог месеца, председнички кандидат и бивши подпредседник Америке Џо Бајден је искористио седну годишњицу пуцњаве у школи Сенди Хук како би поновио захтев за строже прописе.

Бајденови планови су обухватали забрану производње и продаје јуришног оружја и обавезне провере купаца за све продаје оружја.

Друга председничка кандидаткиња из редова демократа, Елизабет Ворен, почетком ове године је представила планове за смањење смртних случајева изазваних оружјем за 80 одсто, кроз спој закона и извршних мера.

Ворен је такође апеловала за јаче провере купаца, као и за могућност да се одузму дозволе оним продавцима оружја који прекрше закон.

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk